Sunday, January 29, 2023
spot_img
HomeZDRAVLJEStudija pokazala koja vrsta hrane može ublažiti stres

Studija pokazala koja vrsta hrane može ublažiti stres

- Reklama -


Kada je u pitanju suočavanje sa stresom, često čujemo da su najbolje stvari koje možemo da uradimo da vježbamo, odvojimo vrijeme za naše omiljene aktivnosti ili probamo da meditiramo.

Ali vrsta hrane koju jedemo također može da bude efikasan način za suočavanje sa stresom, prema istraživanju koje je objavio istraživač Džon Krajan i drugi članovi „APC Microbiome Ireland“.

„Naša najnovija studija je pokazala da je konzumiranje više fermentirane hrane i vlakana dnevno tokom samo četiri sedmice imalo značajan uticaj na smanjenje nivoa stresa“, rekao je Krajan.

- Reklama -

Tokom posljednje decenije, sve veći broj istraživanja je pokazao da ishrana može imati ogroman uticaj na naše mentalno zdravlje. U stvari, zdrava ishrana može čak smanjiti rizik od mnogih uobičajenih mentalnih bolesti, piše The Conversation.

Mehanizmi koji podržavaju efekat ishrane na mentalno zdravlje još uvijek nisu u potpunosti shvaćeni. Ali jedno objašnjenje za ovu vezu može da bude kroz odnos između našeg mozga i našeg mikrobioma – triliona bakterija koje žive u našim crijevima.

Poznato kao osovina crijeva i mozga, ovo omogućava mozgu i crijevima da budu u stalnoj međusobnoj komunikaciji, omogućavajući da se dogode osnovne tjelesne funkcije kao što su varenje i apetit. To takođe znači da su emocionalni i kognitivni centri u našem mozgu usko povezani sa našim crijevima.

Dok su prethodna istraživanja pokazala da su stres i ponašanje takođe povezani sa našim mikrobiomom, do sada je bilo nejasno da li bi promjena ishrane, a samim tim i našeg mikrobioma, mogla imati poseban uticaj na nivo stresa.

„To je ono što je naša studija nameravala da uradi. Da bismo ovo testirali, regrutovali smo 45 zdravih ljudi koji su koristili relativno malo vlakana, starosti od 18 do 59 godina. Više od polovine su bile žene“, rekao je istraživač.

Učesnici su podijeljeni u dvije grupe i nasumično im je dodjeljen način  ishrane koju treba da prate tokom četiri sedmice trajanja studije.

Otprilike polovini je dodjeljen način ishrane koji je osmislila nutricionista Kirsten Berding, koja bi povećala količinu prebiotičke i fermentisane hrane koju su jeli. Ovo je poznato kao „psihobiotička“ ishrana, jer je uključivala hranu koja je povezana sa boljim mentalnim zdravljem.

Ova grupa je imala individualnu edukaciju sa dijetetičarom na početku i na polovini studije.

Rečeno im je da treba da imaju za cilj da uključe između šest i osam porcija dnevno voća i povrća sa visokim sadržajem prebiotičkih vlakana, kao što su luk, poriluk, kupus, jabuke, banane i zob, zatim pet do osam porcija žitarica dnevno i tri do četiri porcije mahunarki sedmično.

Također im je rečeno da uključuju dvije do tri porcije fermentisane hrane dnevno, kao što su kiseli kupus i kefir. Učesnici na kontrolnoj grupi dobili su samo opšte savjete o ishrani, zasnovane na piramidi zdrave ishrane.

Manje stresa

Intrigantno je da su oni koji su pratili psihobiotičku ishranu izjavili da se osjećaju manje stresno u poređenju sa onima koji su bili u kontrolnoj grupi.

Također je postojala direktna korelacija između toga koliko su učesnici striktno pratili ishranu i njihovog percipiranog nivoa stresa, pri čemu su oni koji su jeli više psihobiotičke hrane tokom perioda od četiri sedmice prijavili najveće smanjenje uočenog nivoa stresa.

Zanimljivo je da se kvalitet sna poboljšao u obje grupe, iako su oni na psihobiotičkoj ishrani prijavili veća poboljšanja kada je u pitanju san.

Druge studije su takođe pokazale da su crijevni mikrobi uključeni u procese spavanja, što može da objasni ovu vezu.

Psihobiotička ishrana je izazvala samo suptilne promjene u sastavu i funkciji mikroba u crijevima.

Međutim, istraživač je naveo da su primetili značajne promjene u nivou određenih ključnih hemikalija koje proizvode ovi crijevni mikrobi i dodao da su neke od ovih hemikalija povezane sa mentalnim zdravljem, što bi potencijalno moglo da objasni zašto su učesnici koji su imali poseban način ishrane prijavili da im se nivo stresa smanjio.

„Naši rezultati ukazuju na to da se specifičan način ishrane može koristiti za smanjenje nivoa stresa. Ova vrsta ishrane takođe može da pomogne u zaštiti mentalnog zdravlja na duge staze jer cilja na mikrobe u crijevima“, objasnio je Krajan.

Ograničenja studije

Prvo ograničenje je veličina uzorka, koja je bila mala zbog pandemije.

Drugo, kratko trajanje studije moglo je da ograniči promjene koje su primjećene,  i nejasno je koliko će one trajati. Tako da će biti potrebne dugoročne studije.

Treće, dok su učesnici bilježili svoju dnevnu ishranu, ovaj oblik mjerenja mogao je da bude podložan greškama i pristrasnošću, posebno kada se procjenjuje unos hrane.

I konačno,  studija je posmatrala samo ljude koji su već bili zdravi. To znači da se ne zna kakav efekat ova ishrana može da ima na nekoga ko možda nije tako zdrav.

„Ipak, naša studija nudi uzbudljive dokaze da efikasan način za smanjenje stresa može biti ishrana. Biće zanimljivo saznati da li se ovi rezultati mogu da se ponove i kod ljudi koji pate od poremećaja povezanih sa stresom, kao što su anksioznost i depresija“, rekao je istraživač.

On je takođe dodao da ova studija daje dodatne dokaze ovom polju istraživanja, pokazujući dokaze o povezanosti između ishrane, našeg mikrobioma i našeg mentalnog zdravlja.

Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad





Source link

- Reklama -
spot_imgspot_img
spot_imgspot_img
RELATED ARTICLES

Most Popular