Danas, 7. marta, Srpska pravoslavna crkva i vernici širom sveta slave Svete mučenike u Evgeniji, prema verovanjima koja duboko ukorenjena u tradiciji Crkve. Ovaj dan posvećen je svetim mučenicima koji su podneli patnje za Hrista, a čija imena, prema verovanju, zna samo Gospod, koji ih je zapisao u Knjigu Živih na nebesima.
Značaj Sveta Evgenija i Sveta Mučenika
Prema narodnim verovanjima, Sveta Evgenija se smatra posebno svetim mestom gde su pronađene mošti mnogih mučenika, uključujući apostola Andronika i njegovu pomoćnicu Juniju. Ove mošti, prema verovanju, pronađene su kroz otkrovenje od Boga, a njihov značaj u duhovnom životu vernika je neprocenjiv.
U okviru ovog praznika, vernici se podsećaju na mučenike koji su dali svoje živote za veru, a njihova imena, koja je zabeležio sam Gospod, smatraju se svetim i čuvaju se u nebeskoj Knjizi Živih.
Narodni običaji i verovanja
Na ovaj dan, u narodnim verovanjima postoje određena ograničenja u vezi sa svakodnevnim životom. Naime, veruje se da ne valja praviti svadbe, veridbe, kumstva ili pobratimstva. Takođe, ne uzimaju se pozajmice, niti se daje na zajam, ne gradi se kuća, a ništa oštro se ne uzima u ruke. Preporučuje se da vernici izbegavaju bilo kakav rad u kući, kako bi dan bio posvećen molitvama i sećanju na mučenike, koji su svojom žrtvom uzdigli veru i dostojanstvo.
Otkrivenje moštiju i izgradnja hrama
Ove mošti, koje su izuzetno važan deo crkvenog nasleđa, pronađene su u Evgeniji, blizu Carigrada, u vreme cara Arkadija. Nakon što je klirik Nikola Kaligraf doživeo otkrovenje o njihovoj lokaciji, mošti su otkrivene i od tada postale objekat velikog poštovanja i uvažavanja. Za vreme cara Andronika I, na mestima gde su se nalazile mošti apostola Andronika, sagrađen je divan hram u XII veku, koji je postao jedno od važnih mesta hodočašća za sve vernike.
Zaključak
Sveti mučenici u Evgeniji predstavljaju svetli primer posvećenosti, vere i hrabrosti. Ovaj dan nas podseća na duboku povezanost vernika sa nebeskim svetom, gde Gospod zna imena mučenika, koji su svojom žrtvom omogućili da njihova imena budu zapisana u večnoj Knjizi Živih. Običaji i verovanja vezana za ovaj praznik podsećaju na poštovanje tradicije, smirenost i posvećenost duhovnom životu.
BONUS TEKST
Čuveni nutricionista Predrag Nenadić, jedan od naših najcenjenijih stručnjaka na polju ishrane, odlučio je da razjasni neke od najčešćih mitova u vezi sa holesterolom i zdravljem. Njegovo dugogodišnje iskustvo, stečeno na prestižnim svetskim univerzitetima i kroz rad na Univerzitetskoj klinici u Ludwigshafenu u Nemačkoj, čini ga autoritetom u ovom polju. Nenadić je poznat i po tome što je bio predsednik Udruženja nutricionista Jugoslavije i Društva za unapređenje ishrane, kao i autor brojnih stručnih radova i knjiga.
Jedan od najčešćih mitova s kojim se nutricionista susreće je verovanje da konzumiranje jaja može izazvati visoki holesterol, a time i zdravstvene probleme poput masne jetre. Predrag Nenadić kategorički odbacuje ovaj mit, tvrdeći da su to “čiste nebuloze”. Prema njegovim rečima, jaja nisu uzrok povišenog holesterola, već su u pitanju genetika i nepravilna ishrana koja se bazira na visokim količinama trans masti, rafinisanih šećera i alkohola.
Holesterol – uzroci i mitovi
Holesterol je često nepravedno demonizovan. Iako je prepoznat kao faktor rizika za brojne srčane i vaskularne bolesti, nutricionista Nenadić objašnjava da je problem povišenog holesterola uglavnom vezan za loše životne navike, a ne za prirodne izvore hrane poput jaja. Naime, holesterol je supstanca koju naše telo proizvodi samo iznutra, a većinu holesterola proizvodi jetra. Konzumiranje previše zasićenih masti i šećera može poremetiti ovu proizvodnju i povećati nivo LDL holesterola, poznatog kao „loš holesterol“.
Međutim, jaja, koja su bogata visokokvalitetnim proteinima, vitaminima i mineralima, zapravo mogu imati pozitivne efekte na zdravlje kada se konzumiraju umerenim količinama. Mnogi nutricionisti, uključujući Nenadića, tvrde da jaja nisu glavni krivac za povećanje holesterola, već da je važno voditi računa o ukupnoj ishrani i načinu života.
Masna jetra i njen nastanak
Predrag Nenadić takođe objašnjava da je masna jetra često rezultat nezdrave ishrane, prekomernog unosa alkohola, visokog nivoa masti i šećera u ishrani, a ne neposredne posledice konzumacije jaja. Jetra je vitalni organ odgovoran za metabolizam masti, a kada je pod velikim stresom usled nepravilne ishrane, može doći do nakupljanja masti u njenim ćelijama, što dovodi do stanja poznatog kao nealkoholna masna bolest jetre.
Zdravlje jetre, prema Nenadiću, ne zavisi od pojedinih namirnica, već od celokupnog načina ishrane. Osim smanjenja unosa trans masti i rafinisanih šećera, važno je uključiti prirodne, neprocesuirane namirnice i povećati unos vlakana, zdravih masti, voća i povrća. Takođe, redovno vežbanje je ključno za prevenciju masne jetre i drugih metaboličkih poremećaja.
Zaključak
Predrag Nenadić svojim radom i istraživanjima nastoji da razjasni mnoge zablude u vezi sa ishranom i zdravljem. Iako se jaja često nalaze na meti kritika zbog holesterola, Nenadić smatra da nisu uzrok problema sa zdravljem. Umesto toga, glavni faktori rizika za povišen holesterol i masnu jetru su loše navike u ishrani i životnom stilu. Kroz pravilnu ishranu i fizičku aktivnost, moguće je očuvati zdravlje i smanjiti rizik od mnogih bolesti.
