- Ponekad iza reflektora i aplauza ostane samo tišina – ona koja razotkriva istinu o unutrašnjoj borbi. Bojan Tomović, nekada omiljeni glas domaće muzičke scene, danas se ne pojavljuje na naslovnicama zbog svojih hitova, već zbog teške i bolne svakodnevice. Njegova priča više nije samo o muzici – već o ranjivosti, porodičnim lomovima i borbi za mentalno zdravlje.
Iza zatvorenih vrata: Bojan Tomović i drama koja nadilazi javnu scenu
Bojan Tomović je ime koje su mnogi povezivali s pozitivnom energijom i emotivnim baladama, ali danas je njegova stvarnost daleko od reflektora. Suočen sa životnim krizama koje duboko zadiru u privatnu sferu, Bojan se poslednjih meseci bori sa ozbiljnim psihičkim tegobama, kao i sa porodičnim sukobima koji su, prema njegovim rečima, kulminirali na bolan i razoran način.
Kako sam tvrdi, sve je počelo jednim porodičnim nesporazumom, koji je brzo prerastao u ozbiljan konflikt. Njegova majka i ujak, s kojima je živeo, navodno su ga izbacili iz kuće, što je dovelo do intervencije policije i njegovog prinudnog smeštanja u psihijatrijsku ustanovu.
On otvoreno priznaje da nije bezgrešan, ali ističe da ni druga strana nije bez odgovornosti. Njegove reči: „Nisam svetac, ali ni oni nisu bezgrešni“, oslikavaju situaciju u kojoj nema jasnog krivca, već niz neizgovorenih emocija i neizlečenih rana koje su godinama tinjale ispod površine.
Bipolarni poremećaj – tiha borba u tišini uma
Jedna od ključnih dimenzija njegovog problema jeste dijagnoza bipolarnog poremećaja – stanje koje nosi nepredvidive oscilacije raspoloženja, od euforije do duboke depresije. Tomović se trenutno nalazi na terapiji koja uključuje litijum i blage elektrošokove, u nadi da će uspeti da povrati psihičku stabilnost.Otvorenost kojom govori o svom stanju je retkost na javnoj sceni, posebno u društvu u kojem su mentalne bolesti i dalje tabu tema.
Porodica – sigurno mesto ili izvor bola?
Poseban deo njegove ispovesti tiče se odnosa s majkom, koji je očigledno pun nerasvetljenih emocija i dubokih rana. Tomović ističe da je posebno pogodila rečenica svoje majke u kojoj mu, navodno, govori da će ga smestiti u dom za nezbrinutu decu. Ta scena, kako sam kaže, za njega je bila trenutak potpunog sloma – ne samo porodičnog, već i emocionalnog identiteta.
Pitanje koje postavlja – „Kakva je to majka koja to može da kaže svom sinu?“ – nije samo lična bol, već i univerzalni krik mnogih koji su doživeli porodično odbacivanje u trenucima kada im je najviše trebala podrška.
Muzika kao lek, utočište i snaga
Uprkos svemu, Bojan ne odustaje od muzike. Naprotiv, ona mu danas predstavlja spas. U trenucima kada realnost postaje preteška, komponovanje i pevanje omogućavaju mu da izrazi ono što rečima ne može. Kroz umetnost Bojan ne samo da traži svoje izlečenje, već i pokušava da dotakne one koji se možda osećaju isto – izgubljeno, neshvaćeno i povređeno.
Priča Bojana Tomovića je više od jedne ispovesti – ona je upozorenje, ali i ohrabrenje. U vremenu kada se problemi guraju pod tepih, a bol skriva iza lažnog osmeha, njegova otvorenost podseća koliko je hrabro priznati slabost i potražiti pomoć.To nije znak slabosti – to je najviši oblik snage. I baš zato njegova priča zaslužuje da bude ispričana – ne kao senzacija, već kao podsetnik da svako zaslužuje razumevanje, prihvatanje i drugu šansu.
