ORIĆ ODBIO UZNEMIRAVANJE: „Meni cigare donose prijatelji — ne Dodikovi ljudi“
U danima kad se svaka rečenica čita i tumači, a svaka fotografija postaje politički dokaz — rijetko ko ima hrabrosti da kaže što misli jasno, glasno i bez cenzure. Upravo to učinio je Naser Orić: “Meni cigare donose prijatelji, a ne neki Dodikovi ljudi koje nisam ni u životu vidio… Odbio sam kese pune para.” Tako je prokomentarisao pokušaje da mu se pripišu pokloni, “usluge”, donacije — i to ne iz prijateljstva, već navodno iz interesa i politike.
Orić je poručio da je dosta bilo prepucavanja — da se njegovo ime ne koristi za tuđe ratove, a da on bude sredina nesporazuma. Naglasio je da on ne prihvata poklone od nepoznatih ljudi, da ne želi da bude „alat“ u nečijim intrigama, i da ne dozvoljava da se kompromitira njegovo ponosno ime. “Vodite svoje ratove bez uplitanja mog imena i prezimena”, rekao je, jasno i bez okolišanja.
Ovo nije prvi put da je Orić u centru pažnje. Skandal oko fotografije s pjevačem Aca Lukas, kao i reakcije iz entiteta, digle su buru — koncert je otkazan, društvene mreže zapaljene, a stavovi podijeljeni. Ali ovim najnovijim izjavama, Orić želi da razjasni jednu stvar: on nije osoba koja prima tajne pakete, poklone poslije kojih se “račun piše”. Ne želi da bude simbol nečije zloupotrebe imena. Ne želi da mu se ime koristi kao valuta za političke manipulacije.
Za mnoge, to je bio čudan potez — da čovjek, oko kojeg se godinama lome oštre optužbe, sada kaže da odbija “kese pune para”. Ali, upravo to — ta samostalnost, ta tvrdoglavost da ne bude dio cirkusa — daje mu drugačiju vrstu snage. Ne snagu koja traži odmazdu, nego snagu koja kaže: “Ne dajem se.”
U eri u kojoj se institucije sumnjaju, u kojoj se neprijateljstva prenose generacijama, u kojoj je svaka emotivna rana cijena — Orićova izjava djeluje kao sablast iz realnosti: ne želiš da budeš dio mehanizma — nemoj da pristaneš. Ne želiš da ti ime bude potpis na tuđim papirićima.
I dok se masovne reakcije još slažu, dok se prave medijski kalkulacije — ova izjava stoji sama za sebe — čista, jaka, gotova. Nema “ako”, nema “možda”, nema “videćemo”. Samo: odbio sam.
To je poruka svima koji misle da su ljudi — objekti. Poruka da lična sloboda, moral i čast ne možete kupiti. I da — poneki ljudi — ne žive za headline, ne žive za provokacije, ne žive za političke marketinge. Žive za život, dostojanstvo i — svoj mir.
Možda će mnogi pozvati ovo “propagandom” ili “odbranom imena” — ali istina je — ponekad hrabrost nije galama. Ponekad je tišina. I ponekad je to što odbiješ da budeš tuđi pijun, kad svi oko tebe igraju igru.
Odbio sam poklon – ne zbog sebe, nego zbog sebe. I nema dovoljno para na svijetu koji može da kupi dignitet.
