- Rada Džanalijeva nije samo ime – ona je simbol borbe, otpornosti i novog početka. Njena životna priča, ispunjena teškim odlukama, bolnim padovima i hrabrim usponima, pokazuje koliko je čovjek sposoban promijeniti svoj put. Danas, kroz blog i javni angažman, Rada inspiriše mnoge koji se bore s predrasudama, prošlošću i potragom za drugim šansom. Ovo je priča o ženi koja je iz tame izvukla svjetlo – ne samo za sebe, već i za druge.
Put Rade Džanalijeve: Od tame prošlosti do svetlosti inspiracije
Rada Džanalijeva, 35-godišnja blogerka i aktivistkinja, svojim životom svedoči o izuzetnoj borbi, otpornosti i transformaciji. Njena priča, iako prožeta dubokim ranama i teškim izborima, danas služi kao svetionik nade za mnoge koji se suočavaju s društvenim osudama, ličnim padovima i borbom za novi početak.
Detinjstvo obeleženo tradicijom i borbom za obrazovanje
Radin rani život bio je daleko od detinjstva ispunjenog igrom i učenjem. Odrasla je u sredini gde su običaji imali prednost nad obrazovanjem. Iako je njena majka bila visoko obrazovana – što je bila retkost u njenoj zajednici – obrazovanje za Radu nije bilo dostupno na način na koji su ga imala druga deca. Prve lekcije sticala je u tajnosti, kroz neslužbene časove koje joj je držala učiteljica. Međutim, njena sudbina je drastično promenjena kada su je roditelji, sledeći romsku tradiciju, prodali bogatom muškarcu sa svega 16 godina.
U tom trenutku, Rada je donela prvu u nizu teških, ali hrabrih odluka – pobegla je. Bežeći od prisilnog braka i života bez prava glasa, suočila se s okrutnom realnošću.
Ljubav, majčinstvo i suočavanje s bolešću
U periodu posle bekstva, Rada upoznaje Stasa, čoveka sa kojim će dobiti sina Nikitu. Njihova veza nije bila laka – Stas je bio zavisnik od droga, a s vremenom je saznala da je zaražen HIV-om. Iako su živeli u izuzetno teškim uslovima, Rada je ostala negativna na virus. Uprkos tome, nije ga tužila. Bila je fokusirana na preživljavanje, podizanje deteta i pokušaj da svom životu da novu svrhu.
Ulazak u svet kriminala: Izbor očajnika
Rada se, bez formalnog obrazovanja, bez podrške i bez sigurnog prihoda, suočila sa situacijom u kojoj su joj vrata legalnih mogućnosti bila zatvorena. Da bi prehranila sebe i sina, upustila se u trgovinu drogom. Bio je to put bez povratka – ili barem se tako činilo. Ubrzo je uhapšena, a presuda koja je usledila bila je šok – osam i po godina zatvora. Tokom suđenja, nadala se blažoj kazni, verujući da će sud uzeti u obzir sve okolnosti, ali nada nije bila dovoljna.
Zatvor kao prelomna tačka
Zatvor Stolypino, gde je služila kaznu, bio je surov, sa strogim režimom i teškim uslovima. Ipak, upravo u tim najmračnijim trenucima, Rada je pronašla unutrašnju snagu. Zatvor ju je naučio izdržljivosti, tišini, suočavanju sa sobom, ali i onom najvažnijem – da čak i kada su ti sve slobode oduzete, ostaje ti mogućnost izbora da se promeniš. Taj period postao je temelj na kojem će kasnije graditi novi život.
Blog kao terapija, YouTube kao platforma za promenu
Po izlasku iz zatvora, Rada se suočila sa ogromnom stigmom. Odbijali su je poslodavci, društvo ju je gledalo kroz prizmu bivšeg osuđenika. Umesto da odustane, odlučila je da priču uzme u svoje ruke. Pokrenula je blog pod nazivom „Instazechka“, koji je postao ne samo njen lični dnevnik, već i podrška drugim bivšim zatvorenicima koji su se suočavali sa sličnim izazovima. Otvorila je i YouTube kanal na kojem bez zadrške govori o prošlosti, o greškama i preprekama, ali i o tome kako je svaki dan nova prilika za rast.
Porodica kao oslonac i novo poglavlje
Iako je brak sa Stasom okončan, Rada nije ostala sama. Veliku podršku imala je u svekrvi, koja joj je pomogla da podigne Nikitu. Danas je njen sin punoletan i priprema se za svoj prvi samostalni korak – preseljenje u sopstveni stan. Rada ne krije ponos, jer u njemu vidi plod svoje borbe i simbol novog početka.
Knjiga kao glas istine
Svoju priču Rada je pretočila u knjigu „Ja sam Rada. Devojka koja je pobegla iz pakla“. U njoj, otvoreno i iskreno, govori o zlostavljanju, zatvoru, bolu, ali i o snazi, promeni i nadi. Knjiga nije samo njena ispovest – to je poziv na razumevanje, toleranciju i veru u ljudsku sposobnost da se menja. Napisana ne da izazove sažaljenje, već da motiviše.
Poruka za sve koji se bore
Rada Džanalijeva danas ne traži opravdanja za greške koje je napravila. Njena snaga leži u spremnosti da ih prizna, suoči se sa njima i pretvori ih u poruke podrške za druge. Veruje da svako, bez obzira na prošlost, ima pravo na novi početak. Njena borba nije završena, ali je svakim danom sve više posvećena tome da njena priča ne ostane samo svedočanstvo o patnji, već i o mogućnosti. Mogućnosti da čak i iz najmračnijeg poglavlja može da nikne svetlost.
