Vesna Petrović – Žena koja traži istinu o sebi
Ostavljena kao beba ispod Kalemegdana, bez imena, bez ikoga svog – život Vesne Petrović počeo je tamo gdje većina priča o djetinjstvu nikada ne bi smela. Umotana u staru vreću i ćebence, 10. maja 1963. godine, neko ju je ostavio pored kontejnera – nemoćnu, neželjenu, ali ne i zaboravljenu.
Usvojena je 1965. godine i od tada je odrasla u kući u Ćupriji, u porodici koja joj je dala novo ime i novi početak, ali ne i potpunu istinu. Njeni usvojitelji nikada joj nisu rekli da je usvojena, niti su otkrili bilo kakve podatke o njenom porjeklu. Tek nakon njihove smrti, Vesna je sasvim slučajno pronašla dokumente koji su nagovjestili da život koji je znala – možda nije cio njen.
Tada je počela njena potraga. Tiha, strpljiva i uporna. Išla je od arhive do arhive, tražeći tragove o tome ko je bila prije nego što je postala Vesna. Pronašla je svoje originalno ime – Manojlović Nera, kao i podatke iz Zvečanske, gde je kao beba boravila do usvojenja. Svaki novi dokument donosio je više pitanja nego odgovora.
Jedan razgovor s daljim rođakom uneo je dodatnu nadu – navodno ima sestru bliznakinju, koja živi u Novom Sadu. Ta rečenica joj je dala novi smisao u potrazi. Možda negde postoji žena koja joj liči, koja deli istu krv, isto poreklo. Možda nisu sve veze prekinute.
Vesna se 2020. godine obratila javnosti, objavivši svoju priču na Fejsbuk stranici posvećenoj nestaloj i usvojenoj deci sa prostora bivše Jugoslavije. Napisala je sve što zna – datum rođenja, kako je pronađena, u čemu je bila umotana, kako je dobila ime. Nije tražila sažaljenje. Tražila je – istinu.
Danas, Vesna je rešena da uradi DNK test i pronađe bilo kakvu genetsku povezanost sa osobama koje su možda i dalje negde blizu – a ceo život su bile daleko. Ne traži krivce. Ne traži oproštaj. Želi samo da zna.
“Ne želim da nekome budem teret, niti da remetim tuđe živote. Ali imam pravo da znam ko sam.” – kaže Vesna.
Njena priča nije samo lična. To je priča o hiljadama dece koja su kroz istoriju ostavljena, zaboravljena, a zatim prećutana. To je i priča o borbi pojedinca protiv sistema tišine, administracije i zaborava.
Vesnina potraga za istinom traje već više od šest decenija. Njena snaga leži u upornosti, a njena nada u veri da istina kad-tad pronađe put. Jer svako ima pravo da zna ko je – bez obzira na to koliko vremena prošlo, ili koliko je pitanja ostalo bez odgovora.
Možda negde još uvek postoji sestra. Možda istina još nije rekla poslednju reč.
