- Neke životne priče počinju tiho, gotovo nečujno, ali s vremenom prerastu u snažno svedočanstvo o potrazi za istinom, identitetom i prihvatanjem. Tako je i priča Stiva Edsela, čoveka čiji je prvi trag postojanja bio novinski članak o bebi napuštenoj u bolnici. Iako nije znao zašto ga ta priča toliko dotiče, vreme je pokazalo da je reč upravo o njemu.
Stiv Edsel je odrastao u stabilnom i punom domu, sa hraniteljskom porodicom koja ga je kasnije i zvanično usvojila. Usvojitelji su mu otvoreno rekli da je usvojen, i iako je to saznao u ranom detinjstvu, istina o njegovom poreklu ostala je obavijena velom misterije. U ormarima svojih roditelja pronašao je novinske isečke iz 1973. godine, među kojima je posebno pamtio naslov: „Majka napušta sina i beži iz bolnice“. Taj članak, iako tada još dečaku, bio je neobjašnjivo ličan.
Kako je sazrevao, sve više ga je kopkalo ko su njegovi biološki roditelji i zašto je ostavljen. Istražujući, saznao je da ga je rodila četrnaestogodišnja devojčica, koja je uz roditeljsku pratnju došla u bolnicu pod lažnim imenom. Nedugo nakon porođaja, svi su nestali.
U adolescenciji, kada je i sam imao 14 godina – koliko je imala njegova biološka majka kada ga je rodila – u njemu se probudila snažna želja da sazna istinu. U dvadesetim je pokušavao da krene tim putem, ali mu je manjak informacija bio velika prepreka.
Uz pomoć stručnjaka, DNK podudaranja dovode ga do dve moguće žene koje su mogle biti njegova biološka majka. Jedna je imala porodicu i delovala kao da vodi uredan život. Druga je bila povučena, bez dece i bez bliskih veza. Kada je otkrio da je upravo ta druga žena njegova majka, usledilo je bolno otkriće – njegovi roditelji su u srodstvu.
DNK rezultati ukazivali su da mu je otac najverovatnije brat njegove majke. Bio je šokiran, zbunjen, i teško je prihvatao činjenicu da je začet u okolnostima incesta. Iako je pokušao da uspostavi kontakt sa biološkom majkom – uz mnogo obazrivosti i bez spominjanja oca – nije dobio nikakav odgovor, iako zna da je pismo primila.
U nadi da će ipak pronaći bar neki deo biološke veze, Stiv je uspeo da stupi u kontakt sa rođakom svoje majke. U početku joj nije sve ispričao, ali kada je otkrio celu priču, dočekala ga je sa razumevanjem. Kasnije je čak pozvan i na porodične okupljanja, gde su ga članovi porodice, iako upoznati sa njegovim poreklom, prihvatili bez osude.
- Iako je veza sa majkom ostala neostvarena, Stiv joj i dalje šalje rođendanske čestitke svake godine, ne tražeći ništa zauzvrat – samo želeći da zna da postoji. U međuvremenu je odlučio da svoje iskustvo pretvori u nešto korisno – pomaže ljudima sa sličnim pričama u grupama podrške, podelivši svoju priču bez straha i srama.
Umesto da dopusti da ga poreklo definiše, Stiv je izgradio život pun razumevanja, empatije i odlučnosti. Njegova priča, iako protkana teškim istinama, pokazuje da čovek nije isključivo ono od čega je potekao, već ono što od sebe napravi. U svetu u kojem se mnogi plaše istine, Stiv ju je prihvatio – i u tome pronašao svoju snagu.
