Kad pomisliš da si zakoračila u fazu života bez velikih iznenađenja, nekad baš ono što nisi očekivala donese najveću radost. Ova žena ispričala je svoju priču o tome kako je, uprkos svim predrasudama, u kasnim četrdesetim godinama rodila dijete – i to je za nju bio jedan od najljepših trenutaka u životu.
Imala sam 35 godina kada sam se drugi put udala. Već sam imala sina od 17 godina iz prvog braka i ni na kraj pameti mi nije padalo da ću ponovo rađati. Bila sam u fazonu: „Sad je došlo mojih pet minuta. Želim živjeti za sebe, ići na koncerte, muzeje, pozorišta, izlaziti do kasno, ljubakati se po ulici…” Sve ono što nisam mogla dok sam kao tinejdžerka postala majka.
Ali, sudbina je imala druge planove. Moj novi muž je želio dijete. Uzalud sam mu objašnjavala koliko je beba naporan posao, koliko će biti noćnih buđenja i umora – nije odustajao. I tako sam popustila, rekavši: „Ok, pokušaću da zatrudnim“, iako sam u sebi vjerovala da je to nemoguće jer sam već blizu četrdesete. Mislila sam da je moje tijelo spremno samo za menopauzu.
Međutim, ostala sam trudna brzo. Trudnoća je bila savršena, a ja sam se zaljubila u sebe i svoj izgled. Muž je bio presretan, a svi oko nas su nas podržavali i nazivali „herojima“ što smo se usudili na ovakav korak.
Nisam ni bila svjesna koliko je to zapravo bio herojski podvig dok nisam rodila sina, koji sada ima godinu dana i već teži 14 kilograma. Svaki put kad ga pogledam, iznova se ošaram i kažem sebi: „Ej, ovo je moje dijete!“
Ako imate 36 ili više godina i razmišljate o bebi, evo šta vam mogu reći o trudnoći u četrdesetim:
-
U četrdesetim vas ne zanimaju tuđa mišljenja i dobronamjerni savjeti – razvili ste zen i osjećate se kao supermama.
-
Morate biti mladi u duši i izgledu – redovno idem kod frizerke, sređujem nokte i pazim na sebe, jer ne želim da me ljudi gledaju kao baku svom djetetu.
-
Starije dijete razumije i rado pomaže u čuvanju mlađeg. Kad god želim izaći, moj sin bez problema dolazi da brine o bratu.
-
Nije me strah kilaže – znam da je to promjenjiva stvar, ako se ugojim, mogu i skinuti višak.
-
Ljekari vas sada gledaju s poštovanjem, za razliku od kad sam imala 18 godina i osjećala se kao „balavica“.
-
Druge mame slušaju moje savjete, jer imam iskustva koje se cijeni.
-
Naučila sam da poštujem svoje tijelo više nego ikad i zahvalna sam na snazi koju imam.
-
Briga o bebi je odlična prevencija za Alchajmer – mozak stalno radi punom parom.
-
Ne žrtvujem se bez potrebe – čim dobijem pomoć, rado je prihvatim.
-
Znam šta su prioriteti – kad se brinem o bebi, to je moj fokus, ne očekujem da usput sve ostalo bude savršeno.
Ova ispovest pokazuje koliko je život ponekad pun iznenađenja i koliko je važno slušati sebe i svoje tijelo. Trudnoća u četrdesetim nije kraj avanturi, već često novi početak ispunjen ljubavlju i snagom.
Kako je kod vas bilo? Imate li iskustva sa trudnoćom u kasnijim godinama?
