Sezona odmora i česta putovanja naše dijaspore na relaciji Balkan–Evropska unija redovno sa sobom donose i gužve na graničnim prelazima, ali i rigorozne kontrole evropskih graničara. Nažalost, nerijetko se dešava da naši građani budu vraćeni s same granice Šengen zone, pa čak i da dobiju višegodišnju zabranu ulaska.

Dok mnogi misle da je u pitanju loša sreća ili nečiji hir, portal Dijaspora BiH upozorava na jednu specifičnu, a izuzetno čestu grešku koju naši putnici nesvjesno prave na granici, a koja ih automatski može koštati prava na ulazak u EU.

SKUPA GREŠKA NA GRANICI: Zbog ovoga naši ljudi masovno dobijaju zabrane ulaska u Evropsku uniju!

Ulazak u zemlje Šengen zone za državljane zemalja Zapadnog Balkana (Srbije, BiH, Crne Gore i Sjeverne Makedonije) zvanično je bezvizan kada se putuje turistički. Međutim, upravo u toj riječi “turistički” leži glavna zamka i uzrok najvećeg broja izrečenih zabrana na samim graničnim prelazima.

Najčešća i najfatalnija greška koju naši ljudi prave jeste neposjedovanje dokaza o svrsi putovanja i finansijskim sredstvima, odnosno davanje kontradiktornih izjava pred graničnim policajcima.

Kako običan razgovor s policajcem postane košmar?

Pravila Šengenskog sporazuma jasno nalažu da bezvizni režim ne znači automatsko pravo na ulazak. Granični policajac ima zakonsko pravo da od vas zatraži dokaze koje naši putnici često olako shvataju ili potpuno ignorišu.

Granična policija najčešće traži tri ključne stvari, a pad na bilo kojoj od njih vodi do vraćanja nazad:

• Tačna adresa i dokaz o smještaju: Bilo da putujete u hotel ili kod rodbine, morate imati tačnu adresu. Ako idete u posjetu porodici, policija može tražiti zvanično garantno pismo (Verpflichtungserklärung) koje vam je rođak obezbijedio u matičnoj državi (npr. u Njemačkoj ili Austriji).

• Dovoljno novca za boravak: Standardno pravilo nalaže da morate posjedovati između 45 i 90 eura po danu planiranog boravka (bilo u gotovini ili na kreditnoj kartici). Ako kažete da ostajete mjesec dana, a kod sebe imate 200 eura, bićete vraćeni zbog sumnje u namjere.

• Putno zdravstveno osiguranje: Osiguranje koje pokriva hitne medicinske troškove u iznosu od najmanje 30.000 eura za cijeli period boravka je obavezno, a mnogi krenu na put bez njega.

Ukoliko putnik počne da zamuckuje, mijenja priču ili prizna da ide “da malo pomogne rođaku na građevini” ili “da pripazi djecu”, granični sistem to odmah definiše kao pokušaj ilegalnog rada ili obmanu. Rezultat je odbijanje ulaska pod zvaničnom šifrom i unošenje zabrane u Šengenski informacioni sistem (SIS).

Između neznanja i zakonskih pravila

Među našim ljudima na društvenim mrežama često kruže teorije kako policija nasumično kažnjava ljude ili da su pooštrene kontrole rezultat političkih igara. Međutim, pravni eksperti ističu da su te priče u domenu čistih političkih spekulacija. Evropska unija je maksimalno automatizovala svoje granice, a uvođenjem novih sistema kontrole ulaza i izlaza, svaka nepravilnost se rigorozno kažnjava.

Neznanje zakona ne opravdava putnike. Jednom kada dobijete pečat zabrane u pasoš i vaš dosije bude označen u sistemu, proces brisanja te mrlje je dugotrajan, skup i zahtijeva angažovanje advokata u zemlji koja vam je zabranu izrekla.

Zaključak: Pripremite se za granicu kao za ispit

Ova česta greška se može vrlo lako izbjeći uz malo discipline prije samog polaska na put. Nemojte kretati prema Evropskoj uniji sa stavom “valjda me neće ništa pitati”. Pripremite odštampanu hotelsku rezervaciju ili garantno pismo, izvadite policu osiguranja i imajte jasan i istinit odgovor na pitanje kuda idete. To je jedini siguran način da vaše putovanje u dijasporu prođe bez stresa i neprijatnih iznenađenja.